Postoje različita mišljenja o tome kada je najbolje jesti voće. Neki smatraju da ga ne treba konzumirati ujutru, već tek uveče. Međutim, ako želimo da mozak i telo funkcionišu kako treba, najbolji trenutak za unos voća je ujutru, kada je organizmu potrebna energija.
Zašto voće ujutru, a ne uveče?
Mozak tokom dana troši energiju i mora da bude aktivan, dok se uveče telo priprema za odmor. Ako mu ne obezbedimo energiju ujutru, rad mozga i celog organizma može biti usporen. Najbolji izvor energije su ugljeni hidrati, jer se lako razgrađuju i telo ih brzo koristi.
Kada organizam koristi masti ili proteine za stvaranje energije, taj proces je spor i dodatno opterećuje telo. Pored toga, pri razgradnji proteina i masti stvara se mnogo metaboličkog “smeća”, to jest mokraćna kiselina, urea, kreatinin, acetoni i ketoni, što može negativno uticati na organizam. Zato je kao primarni izvor energije potrebno koristiti ugljene hidrate, koji treba da čine veći deo ishrane.
Najbolji izvori su prirodni, nerafinisani ugljeni hidrati iz voća, žitarica i drugog bilja.
Da li voće goji?
Jedna od čestih zabrinutosti kod ljudi jeste ta da konzumiranje ugljenih hidrata može dovesti do povećanja telesne težine. Međutim, prirodni ugljeni hidrati koji dolaze iz voća i integralnih žitarica ne dovode do naglog povećanja telesne mase.
Kada napunimo želudac voćem, većina njegovog sadržaja čini voda, dok manji deo sadrži voćni šećer, dijetna vlakna, vitamine, minerale, enzime i antioksidante. Želudac tada šalje signal centru za apetit u mozgu da je pun, čime se osećaj gladi smanjuje. Na taj način, iako unosimo hranu, ona nije kalorična, ali daje osećaj sitosti.
Voće i kontrola telesne težine
Osobe koje žele da smanje telesnu težinu mogu koristiti prednosti voća i povrća. Njihova konzumacija pomaže da se stomak napuni, dok istovremeno obezbeđuje organizmu potrebne hranljive materije. Unošenjem velikih količina svežeg voća i povrća organizam dobija energiju i osećaj sitosti, a istovremeno se smanjuje telesna težina.
Voće brzo donosi energiju, dok vitamini, minerali i enzimi pomažu telu da održi vitalnost i svežinu. Takva ishrana omogućava bolju mentalnu i fizičku aktivnost, a promene u načinu ishrane se lakše podnose jer nema izraženog osećaja gladi.
Kako organizovati ishranu?
Kada jedemo voće, energija se brzo troši, pa će osećaj gladi nastupiti nakon nekoliko sati. Zato je važno unositi obroke u pravilnim intervalima. Konzumiranjem voća, zatim povrća i integralnih žitarica, telo se snabdeva velikom količinom dijetnih vlakana, koja pomažu u prevenciji gojaznosti.
Hraneći se prirodnim, nerafinisanim namirnicama biljnog porekla, koje sadrže veliku količinu vlakana, organizam dobija potrebne nutrijente bez prekomernog unosa kalorija. Takva ishrana pomaže u održavanju vitke linije, a u slučaju viška telesne mase, omogućava njeno postepeno smanjenje.
Pravim obrocima do više energije
Da sumiramo – voće i prirodni ugljeni hidrati su najbolji izvor energije za mozak i telo, posebno ujutru kada je organizmu potrebno gorivo za rad. Unos voća ne samo da ne goji, već pomaže u održavanju telesne težine i doprinosi opštem zdravlju.
Kada unosimo voće u pravo vreme, telo dobija čistu energiju, bolju ravnotežu i dugotrajan osećaj vitalnosti.
